Zašto Beograd nije lep grad?
Ovo pitanje ne dotiče se paranormalnih i natprirodnih pojava, ali sa njima ipak ima nekih dodirnih tačaka. Ako ništa drugo, bar se može reći da su i ruženje Beograda i novokomponovano sujeverje posledica istog mentaliteta i da bi ista promena u glavama ljudi mogla da dovede do rešavanja oba problema.
Dogradnja stanova
Problem prava na prostor u gusto naseljenim mestima je vrlo delikatno pitanje. Pošto postoje ljudi koji delikatna pitanja rešavaju na vrlo nedelikatan način, počeli su da šire svoj stambeni prostor na načine koji su sve više ružili grad. Mada su ljudi manje-više čuvali higijenu u svojim stanovima (kod nekih se čak ne može ući bez skidanja cipela), travnjaci oko zgrada sve više su ličili na deponije, a ulazi i hodnici bili su sve zapušteniji i prljaviji.
Bio je to tek početak. Najpre je krenulo sa zastakljivanjem i pregrađivanjem terasa, a onda su ljudi počeli i fizički da šire svoj stambeni prostor. Nadgradnja zgrada, ako se obavljala po urbanističkim pravilima, nije zlo, ali je nevolja u tome što su mnogi krenuli u proširenje stanova tako što su jednostavno proširivali i modifikovali zgrade u kojima žive. Rezultati ovih poduhvata vidljivi su na priloženim fotografijama.
Pretpostavljamo da su vlasnici stanova, posle ovakvih graditeljskih poduhvata, izašli iz svoje zgrade i malo se udaljili da procene estetski učinak. Jesu li bili ponosni na delo svojih ruku, ili bar zadovoljni time što su uradili?
Otimanje parking prostora
Migracija stanovništva iz sela u gradove bila je tako nagla da ljudi nisu mogli lako da se prilagode urbanom načinu življenja. Pošto su u svom selu imali svoju njivu na kojoj su mogli da rade sve što su hteli, teško im je bilo da shvate da u gradu važe neka druga pravila. Najpre su počeli su da bojom obeležavaju svoj prostor za parking, pa, kad se to pokazalo kao neefikasno (jer su se neki bezobraznici uporno parkirali na njihovom mestu), počeli su da zauzimaju mesto starim stolicama, merdevinama, kutijama ili bilo čime što bi im došlo pod ruku. Gradska vlada, umesto da uvede red i da omogući optimalno korišćenje prostora za parkiranje, videla je u ovome šansu da dođe do lake zarade, pa je počela da prodaje monopol na prostor. Uvedene su metalne šipkaste konstrukcije sa katancima, čiji je zadatak bio da "sačuvaju" parking-prostor svom vlasniku, zapravo onome ko je to platio.